Sudbina Univerzuma
Ako gledamo na Univerzum tokom znatno dužeg vremenskog intervala vidimo da brzina širenja nije uvek bila ista. Tokom ere 1 Univerzum je prošao kroz kratak period kada se brzina širenja jako ubrzavala. Tokom ere 2 i 3 širenje se usporavalo kako se gravitaciona sila suprotstavljala širenju.
Različiti modeli predviđaju različite sudbine Univerzuma. U nekim modelima gravitacija nastavlja da usporava širenje. Mada se tada Univerzum zauvek širi, brzina širenja se približava nuli i Univerzum tada podseća na Ajnštajnov statični Univerzum. U drugim modelima gravitaciona sila je dovoljno jaka da nadjača širenje. Pošto je dostigao maksimalnu veličinu Univerzum počinje da se sažima i zvršava sa Velikim lomom. Nasuprot tome neki modeli predviđaju ubrzanje brzine širenja i tada Univerzum zauvek raste.
Grafik prikazuje istoriju brzine širenja Univerzuma.
Eksperimentalne tačke predstavljaju merenja crvenih pomaka udaljenih
supernovih i padaju na skup mogućih krivih unutar plave oblasti grafika.
Sve ove krive su u saglasnosti sa istorijama koje opisuju
post-inflacioni period usporenog širenja Univerzuma koje je zatim praćeno sa sadašnjom erom
ubrzanja širenja Univerzuma. Krive u narandžastoj oblasti su eliminisane postojećim podacima i one odgovaraju
vremenima u kojima se brzina širenja konstantno smanjuje posle inflacije.
Tamna strana širenja.
Klasična fizika ne daje objašnjenje za sadašnje ubrzanje širenja Univerzuma. Ubrzanje pokazuje da gravitacija (koja usporava širenje) nije uravnotežena sa misterioznom odbojnom silom. Fizičari nazivaju ovu misterioznu silu tamna energija. Ona deluje kao pritisak prema spolja i ima za posledicu sve brže i brže širenje Univerzuma u svim pravcima.
