Tamna materija
"Ne znam kako me vide drugi, ali ja sam kao dečak
koji se igra na obali mora pokušavajući s vremena na vreme da nađe glatki
oblutak ili školjku dok veliki okean istine i dalje beži neotkriven ispred
mene."
-Ser Isak Njutn enegleski matematičar i fizičar (1642-1727)
Šta je Tamna materija?
Sastav Univerzuma
Vidljivu materiju možemo da "vidimo" zato što ona može da emituje i reflektuje vidljivu svetlost. Međutim, zamislimo materiju koja uopšte ne interaguje sa svetlošću zbog čega je nevidljiva.
Danas naučnici to nazivaju tamna materija.
Tamna materija je najverovatnije
ne-barionska, što znači da uopšte ne interaguje sa bilo kakvim elektromagnetnim zračenjem.
Mada ne možemo vizuelno da je opazimo, naučnici su ubeđeni da
70-90% materije u Univerzumu čini ne-barionska tamna materija i da je udeo
obične svetleće materije veoma mali.
Dokazi postojanja tamne materije.
Tamna materija se ne može direktno posmatrati optičkim metodama pošto ne emituje i ne reflektuje elektromagnetno zračenje. Ali, o njenom postojanju se može zaključiti posmatranjem njenog gravitacionog efekta na običnu vidljivu materiju.
Dokazi ove "dodatne" gravitacije uključuju sledeće:
- Neobične rotacione brzine zvezda u galaktičkom disku, koje mogu biti objašnjene samo ako u galaksiji postoji mnogo više mase od mase vidljive materije.
- Relativno kretanje galaksija kao celina, zajedno sa ograničenjima koja potiču od nukleosinteze pokazuju da većina materije Univerzuma mora biti u ne-barionskom obliku tamne materije.
- Stepen do kojeg je svetlost skrenuta od strane galaksija i jata ukazuje da nedostaje 90% materije Univerzuma.
- Gustina Univerzuma je taman tolika da čini njegovu geometriju ravnom. Štaviše, ne postoji verodostojna teorija strukture i formiranja Univerzuma koja ne sadrži minimalni iznos tamne materije.
