Formiranje galaksija
Umetnička vizija crne rupe i formiranja galaksija.
Proučavanje nastanka galaksija je otvorena oblast istraživanja moderne astrofizike. Naučnici pretpostavljaju da prilikom privlačenja svetleće materije prema oreolu tamne materije, nastaje masivan objekt sličan zvezdi. Usled ogromne mase ovakav objekt ubrzo kolapsira u crnu rupu. Sa akumuliranjem dodatne materije, ona počinje da rotira oko oreola formirajući ravan disk koji rotira sve brže sa porastom mase. Gasni disk počinje da liči na nepravilnu galaksiju, istovremeno vodonični gas i prašina kolapsiraju da bi formirali zvezde. Tokom više milijardi godina novorođena galaksija nastavlja da raste i da se razvija, pri čemu gravitaciono interaguje sa prvobitnim galaksijama.
Tamna materija i formiranje galaksija: 3 x 108 godina posle Velikog praska.
Mada je sastav Univerzuma još uvek misterija, naučnici imaju pouzdane podatke koji ukazuju da je većina materije u Univerzumu tamna materija. Za razliku od svetleće materije tamna materija ne emituje bilo kakvo elektromagnetno zračenje i stoga ne može biti direktno viđena.
Smatra se da je tamna materija imala posebno važnu ulogu prilikom formiranja strukture galaksija. U ranom Univerzumu koncentracija zračenja je bila znatno veća i gravitacionom privlačenju džepova svetleće materije suprotstavljala se sila radijacionog pritiska. Pošto tamna materija ne apsorbuje ili emituje fotone na nju nije uticala sila radijacionog pritiska i ona je mogla da se sakupi mnogo ranije od svetleće materije. Bez tamne materije formiranje galaksija bi se desilo milijardama godina kasnije nego što se to stvarno desilo.
