Evolucija zvezda i galaksija
Kao što struktura prstenova (godova) otslikava istoriju drveta,
struktura galaksija
otslikava evoluciju Univerzuma.
Posledica teorije Velikog praska je evolucija Univerzuma sa vremenom. Proučavanjem galaksija sa različitim crvenim pomacima astronomi mogu da sagledaju šta se dešavalo unazad u vremenu i tako dobiju podatke o obliku, veličini i raspodeli galaksija tokom razvoja Univerzuma. Posmatranja pokazuju da se, u prošlosti, razvoj zvezda, galaksija i jata galaksija znatno razlikovao od onog koji sada vidimo, što dodatno potvrđuje model Velikog praska.
Evolucija galaksija
Oblik galaksja pre 14, 9, 5 i 2 milijarde godina posle Velikog praska
(idući sleva na desno).
Pregled udaljenih galaksija sa znatnim crvenim pomakom, ukazuje da su generalno u prošlosti one bile manje i nepravilnijeg oblika od sadašnjih galaksija. Prikazane slike dobijene od NASA-e i WMAP (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe), pokazuju vremensku evoluciju galaksija spiralnog tipa u različitim trenucima razvoja Univerzuma. Zapazite da su galaksije 2 milijarde godina posle Velikog praska nepravilnog oblika, kao grudve, dok su posle 9 milijardi godina pravilnog spiralnog oblika.
Povremeno, gravitaciono privlačenje može dovesti do sudara dve galaksije. Mada se pri tome pojedinačne zvezde retko međusobno sudaraju, plimne sile prisutne zbog dramatične promene gravitacionog polja često menjaju oblik i deformišu strukturu dve galaksije. Posmatranja ukazuju da su takve interakcije mnogo verovatnije kod primordijalnih galaksija. Neki sudari dovode do stapanja malih nepravilnih galaksija u veće spiralne ili eliptične strkture. Ovaj kosmički ples je proces koji se i dalje dešava i pomoću njega galaksije rastu i evoluiraju. Tako će se za približno tri milijarde godina Mlečni put sudariti sa susednom Andromeda galaksijom.
Evolucija zvezda
Promena strukture zvezda takođe ide u prilog evoluciji Univerzuma. Prvi teški elementi su nastali nuklearnom fuzijom unutar ranih zvezda. Kada su ove zvezde došle do kraja svog životnog veka, neke od njih su eksplodirale kao supernove, rasejavajući pri tome tragove teških elemenata širom Univerzuma. Sledeće zvezde su nastale iz ovog materijala i kako se ciklus rođenja i kraja zvezda nastavljao odnosi količine teških elemenata prisutnih unutar zvezda su u srednjem rasli sa svakom novom generacijom zvezda. Naučnici su potvrdili ova predviđanja na osnovu spektroskopskih podataka.
Prikupljanje dokaza
Danas je vruć model Velikog praska najuspešnija naučna teorija koja objašnjava poreklo i evoluciju Univerzuma. Ne postoji alternativna teorija koja je u stanju da na zadovoljavajući način objasni brojne opažene fenomene koji predstavljaju suštinu modela Velikog praska.
Međutim, i pored toga, u modelu Velokog praska još uvek postoje otvorena pitanja i teorijske pretpostavke koje treba dodatno testirati. I pored toga, naučnici veruju da je model Velikog praska toliko dobar da će i neka nova otkrića biti objašnjenja u okviru ovog modela.
