Nukleosinteza
Model Velikog praska predviđa da je nukleosinteza (proces nastanka elemenata) počela približno 100 sekundi posle Velikog praska. Pri ogromnim temperaturama i pritiscima reakcija nuklearne fuzije je transformisala vodonik u helijum.
Kako se prostor širio, temperatura je opala ispod praga potrebnog za održavanje fuzije, tako da je nukleosinteza trajala samo oko 3 minute. Trećina atomskog vodonika je bila pretvorena u helujum-4 i elementi teži od litijuma nisu bili sintetizovani.
Formiranje lakih i teških elemenata
Grafik prikazuje zastupljenost najlakših elemenata tokom prva tri sata posle Velikog praska. Primećuje se da na višim temperaturama postoje samo slobodni protoni i neutroni. Kako se Univerzum hladio formiran je deuterijum, (1H2) i helijum-4 (2He4), što je dovelo do smanjenja broja slobodnih protona i neutrona. Stvorene su i male količine berilijuma i litijuma na nižim temperaturama. Nukleosinteza je završena posle t=103 sekundi i potom su odnosi elemenata ostali konstantni.
Relativan odnos različitih elemenata posle Velikog praska.
Upravo smo videli kako je u Univerzumu sintetizovana većina vodonika i helijuma posle Velikog praska. Ali zašto su formirana samo ova četiri ekstremno laka jezgra. Zato što su fuzioni proizvodi sa 5 do 8 nukleona vrlo nestabilni, kao što pokazuje ova animacija u slučaju berilijuma-8 (koji se raspada odmah nakon formiranja).
U ranom Univerzumu postojali su dovoljno dugo pogodni uslovi samo za sintezu dva elementa: vodonika i helijuma. Teški elementi su bili proizvedeni kasnije produženim fuzionim procesima unutar zvezda i potom rasejani širom Univerzuma eksplozijom supernovih. Nastali materijal je predstavljao osnovu za formiranje kometa, planeta, pa čak i svih živih bića na Zemlji.
