Posledice Velikog praska
Koristeći obilje informacija dobijenih pregledom crvenih pomaka galaksija i iz akceleratorskih eksperimenta, kao i informacija dobijenih detaljnim proučavanjem evolucije galaksija i CMB anizotropije, naučnici mogu da predvide koji su uslovi postojali u ranom Univerzumu. Kombinujući ove parametre sa teorijom koja sledi iz Opšte relativnosti, kosmolozi su predložili model koji može da opiše kako istoriju tako i krajnju sudbinu Univerzuma.
Sateliti kao što je WMAP (Wilkinson Microwave
Anisotropy Probe), daju naučnicima važnu informaciju
o istoriji i sudbini Univerzuma.
Starost Univerzuma
Starost Univerzuma možemo da procenimo određujući starost nekih kosmičkih objekata.
- Zemlja: korišćenjem radiaktivnog metoda otkrveno je da je približna starost Zemlje oko 4.2 milijarde godina. Stoga Univerzum mora biti sigurno stariji.
- Zvezde: možemo opaziti zvezde različitih starosti. Odatle zaključujemo da su najstarije zvezde formirane pre 10 do 12 milijardi godina. Stoga Univerzum mora biti sigurno stariji.
Kosmolozi procenjuju da je starost Univerzuma 13.7 milijardi godina. Kako su to zaključili?
Tačno određivanje starosti Univerzuma
Jedna od tehnika koju naučnici koriste da procene starost
Univerzuma je analiza podataka koji potiču od supernovih.
Kosmolozi dolaze do tačne procene starosti Univerzuma analizirajući brzinu širenja Univerzuma. Koristeći podatke o crvenim pomacima udaljenih galaksija i supernovih, možemo proceniti kako se širenje Univerzuma menjalo sa vremenom unazad sve do početka Velikog praska. Na taj način procenjujemo da je Univerzum star 13.7 milijardi godina, što je najtačnija procena do sada.
