Kosmičko mikrotalasno zračenje
"Pošto eliminišete nemoguće, ono što je preostalo, ma koliko malo verovatno, mora biti istina." -,Ser Artur Konan Dojl, Šerlok Holms
Slučajno otkriće
1964 godine naučnici Bel laboratorije Arno Penzias i Robert Vilson pokušali su da detektuju izvore zračenja koji bi mogli potencijalno da oštete satelite. Međutim, njihovi podaci su ukazali na postojanje mikrotalasnog zračenja koje odgovara temperaturi od približno 2.7 K koje je bilo emitovano iz svih pravaca. Ovo je izgledalo kao anomalija dok naučnici iz Prinstona nisu u ovom prepoznali ostatak zračenja koje potiče od najranijeg momenta evolucije Univerzuma. Ovo zračenje se sada naziva Kosmičko mikrotalasno zračenje.
Arno Penzias i Robert Vilson ispod antene u obliku trube pomoću koje su otkrili Kosmičko
mikrotalasno zračenje.
Njiihovo otkriće je bilo jedno od najvećih u astrofizici i omogućilo je uvid u najraniji vremenski trenutak od koga je mogla da se prati evolucija Univerzuma.
Šta je CMB?
Kosmičko mikrotalasno zračenje (akronim CMB od engleskog Cosmic Microwave Background) je ostatak starog zračenja iz vremena od približno 380 000 godina posle Velikog praska kada je vruća, gusta plazma koja je ispunjavala Univerzum počela da se hladi sa širenjem prostora. Sada CMB ispunjava čitav Univerzum na približno uniformnoj temperaturi od 2.7 K i može biti detektovano svuda. Kada bi ljudsko oko moglo da vidi mikrotalase čitavo nebo bi svetlucalo sa približno jednakim sjajem u svakom pravcu.
Mapa kosmičkog mikrotalasnog zračenja. Različite boje
odgovaraju nešto različitim temperaturama i stoga različitim gustinama.
Ovde navodimo neka pitanja o CMB na koja ćemo dati odgovor:
- Odakle potiče?
- Zašto je tako hladno?
- Zašto se na mapi CMB pojavljuju različite boje?
- Zašto je mapa CMB ovalnog oblika?
